DEŠAVANJA

Krsna slava i kako je proslaviti – običaji i tradicija

Pitanje koje je aktuelno zadnjih meseci od početka pandemije je kako proslaviti krsnu slavu? To možda i ne bi bio toliki problem kada bismo jasno razgraničili šta je krsna slava, a šta je gozba. Sami smo svedoci da se zadnjih godina, naravno ne u svakom domaćinstvu, krsna slava pretvorila isključivo u gozbu. Gozba podrazumeva sve više hrane i pića a sve manje onih starih iskonskih običaja koje smo nasledili od predaka. Trenutna situacija nam ne dozvoljava da se bahatimo i slavimo po restoranima neretko zaboravljajući i koji je pravi povod okupljanja. Umesto toga ove godine ćemo svojim prijateljima učtivo uputiti čestitke za slavu, a iće i piće ćemo planirati, nadamo se u bližoj budućnosti.

Buntovni i prkosni kakvi inače umemo da budemo, kao da smo zaboravili koja su obeležja krsne slave i šta je to što nam nalažu običaji. Šta je to što smo nasledili od predaka, a mi katkad svesno ili ne pribegavamo zameni teza, tako da i Krsnu slavu vezujemo za provod i utrkivanje čija trpeza će biti bogatija i glamuroznija.

Da li ste znali da je krsna slava jedinstven religijski običaj Srba?

Krsna slava je jedinstven, religijski običaj kod Srba i predstavlja slavljenje sveca, zaštitnika domaćinstva. Na taj način srpska porodica poštuje kako sveca zaštitnika doma, tako Crkvu, svoje pretke i sebe. Krsna slava postoji kod Srba, zahvaljujući prvom arhiepiskopu Srpske pravoslavne crkve Svetom Savi. On je liturgijski sistematizovao preimenovane paganske mnogobožačke idole. Crkveni obred koji je tada propisan, ostao je isti i do danas uz određene izmene. Izmene je uneo mitropolit srpski Mihailo 1862.godine.

Pri izboru sveca kog porodica slavi, crkva je imala savetodavnu ulogu. Preporučivani su sveci koji se slave u periodu od jeseni do proleća, odnosno u periodu kada ima manje posla u polju.

Za razliku od Svetog Save koji je vernicima SPC ponudio spisak pravoslavnih svetaca, poglavari ostalih crkvi to nisu učinili. Kod njih je krsno ime prevedeno u imendan i predstavlja lični praznik svakog vernika.

Krsna slava kod Srba je jedina tradicija koja nije prekinuta i prenosi se sa kolena na koleno. Od oca na sina ili na neudatu ćerku ukoliko nema sinova u porodici. Prenošena je od dede na unuka u situacijama gde je otac prerano preminuo. Dešava se da brat preuzme slavu od brata ukoliko je otac stigao za života samo jednom sinu da prenese slavu. Postoje i podneblja gde se smatra da sin ne bi trebao da preuzme slavu od oca sve dok otac ne ostari. Međutim, ovo nema veze sa verom i crkvenim pravilima. U pitanju je sujeverje, a vera i sujeverje nikako ne idu zajedno.

Kako se prima krsna slava od oca?

Kada sin zasnuje svoju porodicu on prve godine dolazi kod roditelja na slavu. Nakon lomljenja slavskog kolača, otac iz svoje desne ruke predaje sinu četvrtinu kolača. Poljube se a zatim ga otac blagoslovi želeći mu da sa svojom porodicom dugo u zdravlju i veselju slavi slavu. Sin deo kolača nosi kući, podeli ga sa svojom porodicom i već naredne godine on počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.

Koja su obeležja krsne slave?

Obeležja krsne slave su: kolač, sveća, žito i vino. Svako od ovih obeležja ima svoju simboliku, pa krenimo redom.

Slavski kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa osvećenom vodicom i kvascem. U novije vreme neretko se dešava da se slavski kolač kupuje gotov u pekari, ali tada ga je potrebno poprskati osvećenom vodicom. Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Isusa Hrista. Bez obzira da li se mesi ili kupuje gotov, slavski kolač obavezno ima uobičajene šare. Po pravilu nikada se ne seče, već se lomi.

Slavska sveća bi trebala da bude od čistog pčelinjeg voska i ona predstavlja najčistiju i najneviniju žrtvu. Sveću pali domaćin kada dođe sveštenik da lomi kolač i upaljena sveća gori tokom celog dana. Sveća od čistog  pčelinjeg voska sporije i ravnomernije gori a pri tom ima još jednu vrlo bitnu simboliku vezanu za molitvu ukućana. Molitva svečara i njegove porodice treba da bude najčistija i iz dubine duše kao što pčele prave med od čistih i mirisnih cvetova.

Slavsko žito se sprema za sve slave. Kuva se i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi. Namenjuje se za zdravlje i napredak kuće i njenih ukućana, kao i za pokoj duše svih predaka u tom domu. U hrišćanstvu je pšenica simbol večnog života, smrti i vaskrsenja. Kada se zrno seje ono umire i klija, a zatim se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.

Sprema se tako što se pšenica najpre očisti a potom se skuva. Skuvano žito se procedi, ispere i dobro se prosuši. Nakon toga, žito se melje i doda mu se šećer koji simbolizuje blaženi život pravednih hrišćana nakon smrti. U to se dodaju mleveni orasi a zatim se tako pripremljeno i ukrašeno žito stavlja u posudu, odnosno činiju koja služi isključivo za tu namenu.

Vino predstavlja Isusovu krv. Njime se prelivaju žito i kolač. Vino na slavskoj trpezi predstavlja simbol izobilja, dok prelivanje slavskog kolača vinom simbolizuje Isusovu krv koja nas čisti od grehova.

Da li se slavski kolač seče ili lomi?

Po tradiciji kolač i žito se na dan slave nose u crkvu kako bi se osveštali. Postoje situacije u kojima sveštenik dolazi u kuću domaćina radi vršenja ovog obreda. Najpre  sveštenik zareže kolač i prelije vinom, a zatim svi ukućani na čelu sa domaćinom učestvuju u okretanju slavskog kolača uz molitvu. Nakon toga sveštenik lomi kolač sa domaćinom.

Podrazumeva se da svaka pravoslavna kuća ima kadionicu i tamjan i da ih koristi ne samo na dan krsne slave, već je poželjno da se kuća okadi i ukućani pomole za svaki verski praznik.

Ikona i kandilo se nalaze na istočnom zidu kuće. Pravilo je da svaka ikona bude osveštana u crkvi pre nego se unese u kuću.

Nisu običaji u svim krajevima isti čak i kada je u pitanju krsna slava. Ono što je isto za sve to su glavna obeležja slave. Bez obzira u kom kraju da živite podrazumeva se da je za svaku krsnu slavu dovoljno da imate  kolač, sveću, žito i vino.

Kako proslaviti krsnu slavu u vreme pandemije?

Trenutne okolnosti nam uveliko menjaju život u svim segmentima, pa tako i kada je krsna slava u pitanju. Zapravo, ništa nije promenjeno kada je u pitanju obeležavanje slave kako to običaji nalažu. Izmena je samo u smislu gozbe i zvanica. Ma koliko vam to teško padalo u datom momentu, ne zaboravite da su ljudi i tokom ratova obeležavali svoju krsnu slavu. Onako kako su bili u mogućnosti i kako su običaji nalagali. Ne dozvolite da vas trenutne okolnosti poljuljaju u veri i pokolebaju kada je u pitanju krsna slava. Ne zaboravite svojim prijateljima i rođacima da uputite čestitke za krsnu slavu. A druženja će uvek biti uz iće i piće. Povod za druženje se uvek nađe, ako postoji iskrena želja. U svakom slučaju, ukoliko vi slavite, srećna vam slava!

Povezani članci

Back to top button