VESTI

Dan trešnje u Karavukovu

“Ono što je poezija u književnosti, to je voćarstvo u poljoprivredi, međutim proizvodnju trešnje u Srbiji ograničava pogrešan izbor sorti za odgovarajuće agroekološke uslove i ako su novi zasadi za skoro 1.000 hektara veći u odnosu na prošlu godinu”, ocenio je stručnjak iz ove oblasti prof.dr Zoran Keserović na obeležavanju Dana polja trešnje u Karavukovu.

Ogledno polje trešnje PSS Sombor i plantaža ZZ “Agrodunav” smatraju se reprezentativnim primerima kako znanje i iskustvo uz primenu svih drugih agro faktora daju visokokvalitetne prinose i odličan rezultat.

“Ove godine se očekuje da Srbija ima rod trešnje od oko 30.000 tona, ali ako je izabran dobar sortiment poput onog na oglednom polju PSS Sombor i ZZ Agrodunav kod Karavukova, koja je reprezentativan primer dobre prakse, visokokvalitetne proizvodnje, agroekoloških uslova, iskorišćenosti blizine Dunava i specifične mikro-klime, rekao je prof.dr Zoran Keserović.

“Mi smo ovde išli sa vodećom kržljavom podlogom gizela-5 i izabrali smo ne najraniji sortiment, kao što su mnogi izabrali, nego smo išli sa sortimentom od 3 do 6 nedelja zrenja, a glavne su nam sorte Regina-koridi i od novih sorti Karmen koja daje izuzetno dobre rezultate”, kaže on.

Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor, ističe: “Osim ovde u “Agrodunavu”, podignuti su i zasadi trešnje u Staparu, Kljajićevu, Karavukovu i Odžacima. Napravili smo situaciju da ono što smo radili ogledno jeste napravljeno kao proširenje proizvodnje”.

Sa plantaža ZZ “Agrodunav” trešnje se najvećim delom izvoze, berba uskoro počinje, a interesovanja za kvalitetan rod i te kako ima.

Stevan Stanojković, direktor ZZ Agrodunava: “Najveći deo prinosa će otiči za inostranstvo, pošto postoji velika potražnja. Izvozi se u Rusiju, a možda i Holadniju. Hladnjača se upravo radi, a nastojimo da to završimo do početka sezone berbe. Već nekoliko godina proizvodimo kompot i džem od trešanja, pa će i taj proizvod biti namenjen izvozu”.

Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, kaže: “Vojvodina ima izuzetne agroekološke uslove i zemljište, koje zapravo nikada nije korišteno za voćarsku proizvodnju pogotovo za trešnju, stoga, ako bismo koristili adekvatne sorte za ovo područje uz savremenu tehlogiju, to bi dalo visoke i profitabilne zasade”.

Ogledno polje trešnje PSS Sombor nalazi se na hektar površine, a šest eksperimentalnih sorti proširile su se na proizvodnju i to na 20 hektara “Agrodunava”, ali i ostalih proizvođača koji imaju zasade na oko 10 hektara u Zapadnobačkom okrugu.

Pratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram
Pratite nas na Viber-u pridruži se

Izvor: rtv.rs

Povezani članci

Back to top button