danica-drakulic-suboticacom

Brestovčanka prof. dr Danica Drakulić

Portal subotica.com je u rubrici SUgrađani objavio intervju sa profesoricom Danicom Drakulić, rođenom Brestovčankom.

danica-drakulic-suboticacomNeko ko je donedavno davao dvesta posto od sebe – sto posto na redovnom radnom mestu i sto posto u društvenom aktivizmu, penziju ne prihvata oberučke. Ova vrsta odmora – za neke nagrada, za druge je neželjena neminovnost. A ti “drugi” su ljudi od energije, akcije, znanja, večno u pokretu, željni promena, (pre)nosioci poruka, predvodnici, ali i oni koji će stati na začelje – da drugima čuvaju leđa. I danas, kada je u zasluženoj penziji, prof. dr Danica Drakulić ne miruje. Nalazimo se, ne bez razloga, u atrijumu “Bosa”, lokalu gde, kako kaže, dolazi već 33 godine. “Za mene standardno” – govori konobaru koji joj ubrzo donosi kapučino i čašu vode. I priča poteče bistro i lako, baš kao voda… A kada pred sobom imate jednog doktora nauka, uz to elokventnog i načitanog sagovornika – ništa drugo i ne očekujete.

– Više ne radim, završila sam profesionalnu karijeru nakon 41 godinu, koliko sam radila u univerzitetskom obrazovanju – ovde na Ekonomskom fakultetu, ali i na Univerzitetu u Novom Sadu gde sam predavala i obavljala neke profesorske aktivnosti na Filozofskom i Pravnom fakultetu. Zakon je dozvoljavao još tri puta po godinu dana da ostanem na radnom mestu (uz saglasnost nastavno-naučnog veća), ali ovde na fakultetu, odlukom dekana, to nikome nije produženo što je na neki način presedan i šteta jer čovek koji radi na univerzitetu, ne radi u rudniku ili na poljoprivrednom gazdinstvu pa da je izraubovan i u nekim teškim poslovima, nego naprotiv, postoji kvalitet predavanja i mogućnosti koje može dati jedna naučna zrelost. I ja sam zaista jako žalila što sam otišla sa fakulteta i prosto se ne mirim sa tom činjenicom. I zato često kažem – još uvek sam u potrazi za poslom! Ali i posao nađe mene, s tim da je to sada drugačije prirode – uglavnom pomažem sinu u njegovim poslovima, putovala sam dok se moglo. Ponekad držim privatne časove, konsultativnog karaktera, ili predavanje studentima kojima je potrebna pomoć za savladavanje nekog gradiva sa ekonomskim disciplinama.

Iako je zvanično dve godine u penziji, i dalje jednako smatra da je posao izuzetno važan za čoveka, da je to, kako ističe, glavna čovekova preokupacija – sem nekih intimnih ili privatnih sfera, naravno.

– Pogotovo za ženu to je potvrda i velika satisfakcija, ujedno i veoma bitna za finansijsku egzistenciju i za jednu samostalnost. Tako da bih volela i dalje da radim, za mene to nije prestalo! Volela bih da sam i dalje aktivna, i zaista, dok sam radila, to je bio jedan potpuni angažman, potpuna posvećenost, jedno veliko zadovoljstvo. Odlazila sam na posao sa uverenjem da bih to radila i besplatno! Mene je posao ispunjavao, ja sam to radila sa velikom lakoćom. U pojedinim momentima, kada je dolazilo do raznih obrta ili nekih poteškoća, ja sam pronalazila i druge poslove i to je bio neki eskipizam iz tih teških situacija. Bežala sam od tih teškoća u druge poslove i tako je negde oko 2000-te godine počeo moj aktivizam u politici, u nekoj društvenoj sferi…

Naglasiće da i danas stoji iza svih svojih odluka, dodajući da je dužnost intelektualaca (pogotovo onih koji su u univerzitetskom obrazovanju) da budu autentične ličnosti i da se zalažu za javno dobro i javni interes.

– Država nas solidno plaća, a društvo očekuje da imamo određeni angažman i da pomognemo, da svojim doprinosom damo neku poruku, pečat, javnim poslovima. Univerzitetski profesor mora biti slobodna ličnost koja će saopštiti javnosti ne samo neke svoje naučne rezultate i nalaze, i to plasirati, nego i da iskaže svoj sistem vrednosti, da pošalje poruku, ne samo u amfiteatru, studentima, nego da se odredi u pogledu vrednosnog sistema i u pogledu pravaca razvoja društva. Nama, sa fakulteta društvenih nauka, to je prosto misija, to se od nas očekuje!

Reč “baza” podstiče nas da priču prebacimo na lični plan – osnovu, početke i ciljeve. I tako stižemo do Bačkog Brestovca, mesta kraj Sombora, gde je rođena. U to vreme Jugoslavije i prostora jedinstvenog u svakom smislu, nije bilo čudno da se jedna Vojvođanka školuje u Hrvatskoj (u Drnišu i Šibeniku). Kao gimnazijalka kolebala se da li studirati u Zagrebu ili Splitu, ali poslednji dolazak kući, na raspust – promenio je planove.

– Kliknulo mi je da odem u Suboticu i pogledam kakav je taj Ekonomski fakultet! Bilo je to neko unutrašnje vođenje i odluka. Promisao je odlučila umesto mene i ja sam duboko zahvalna jer sam se, iako sam obožavala psihologiju, književnost, filozofiju, društvene nauke, opredelila za jednu vrlo pragmatičnu nauku – ekonomiju, koja daje izuzetnu širinu! I mislim da sam nosila sa sobom tu profesorsku vokaciju, taj neki profesorski identitet i ja sam prosto pronašla sebe u tome! Srećna sam zbog tog izbora i srećna što sam nastavila magistarske i doktorske obaveze na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je u to vreme, 80-tih godina, bio najjači u zemlji, sa jednom izvanrednom klasom profesora.

Ostatak teksta pročitajte na sajtu subotica.com.

Tekst i fotografija: subotica.com

Pratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram
Pratite nas na Viber-u pridruži se

Izvor: ico.rs

Možda te interesuje

memorijal-nikola-kostadinovic-kole-ofk-odzaci

Polet i Tvrđava igraće u finalu Memorijala Nikola Kostadinović – Kole

Na stadionu “Grbavica” u Odžacima danas su odigrani polufinalni mečevi 23. Memorijalnog turnira “Nikola Kostadinović …